U susret Vaskrsu! Najveći Hrišćanski praznik

Vaskrs (stsl. vъskrъsъ, ređe i donekle arh. Veligdan) ili Uskrs najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje.

Isus Hrist, foto: Niške novine, autor: M.M.
Isus Hrist, foto: Niške novine, autor: M.M.

Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebrejski: pessach‎) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži Julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste Gregorijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa Julijanskim ni sa Gregorijanskim kalendarom.

Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.

Izvor: Vikipedija, slobodna enciklopedija

Pročitajte i:

Najnovije vesti na portalu

Kultura

Otvoren konkurs za književnu nagradu „Stevan Sremac“

Bitno je da sve radi!

Ako nastava na fakultetima ne počne do 15. aprila, godina će biti izgubljena

Politika

Vučević: Dva kandidata za mandatara, očekujem da predsednik ime objavi tokom vikenda

Policija

Pritvor do 30 dana Nišlijki koja je nožem ranila dekanku Filozofskog fakulteta