Konstantin Veliki (lat. Constantinus Magnus) rođen je u Nišu 27. februara 272. godine i živeo do 22. maja 337. Sahranjen je u Nikomediji.
Bio je rimski car (324—337) poznat po tome što je doneo dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije.
S jedne strane, stao na kraj progonu hrišćana, pa čak i prešao na njihovu veru, obezbedivši hrišćanstvu zavidan položaj vodeće monoteističke religije (koji ima i danas); s druge strane osnovao je grad ravan Rimu — Konstantinopolj, osiguravši tako opstanak Carstva na Istoku dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.
Njegov život je predmet velikog interesovanja ne samo školovanih istoričara, teologa, arheologa, istoričara umetnosti, nego i raznih amatera. Za to postoji više razloga. U prvom redu, kao i u svakoj dobroj priči i u Konstantinovoj ima nešto što imponuje svima: borba za vlast, vojni poduhvati na prostranoj geografskoj pozornici, uspešno prebrođivanje svih teškoća na putu ka večnoj slavi, skandali, ubistva, verski sporovi i kulturni kontekst. Za istoričare ništa manje važna jeste i činjenica da izvori zadaju muke pružajući dovoljno za podsticanje apetita za istraživanje ove ličnosti i njegovog vremena, ali ne i toliko da bi se na osnovu njih moglo odgovoriti na sva pitanja.
Izvor: Vikipedija