Božićni post, koji za pravoslavne vernike počinje 28. novembra i traje do 6. januara, predstavlja vreme duhovnog čišćenja, pokajanja i pripreme za proslavu rođenja Isusa Hrista – Božića, jednog od najvećih hrišćanskih praznika.
Post traje 40 dana i poznat je kao jedan od četiri velika godišnja posta. Njegov osnovni cilj je približavanje duhovnim vrednostima, kroz uzdržavanje ne samo od određene hrane, već i od negativnih misli, reči i dela. Vernici se pozivaju na molitvu, milosrđe, praštanje i jačanje vere.
Pravila Božićnog posta
Tokom Božićnog posta iz ishrane se isključuju meso, mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja. Na vodi se posti ponedeljkom, sredom i petkom, dok je utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom dozvoljena hrana spremljena na ulju, a riba se jede samo u dane velikih praznika, poput Vavedenja Presvete Bogorodice, 4. decembra.
Posebna pažnja se poklanja poslednjoj nedelji posta, kada je akcenat na molitvi i duhovnoj pripremi za Badnji dan i Božić.
Duhovni značaj posta
Osim što post simbolizuje uzdržanje i skromnost, on podseća vernike na važnost ljubavi, mira i dobrih dela. U ovom periodu se često praktikuje i činjenje milosrdnih dela, poput pomoći onima kojima je to potrebno.
Sveštenstvo poručuje da je post najpre duhovna, a tek onda telesna priprema, te da bi svaki vernik trebalo da pristupi postu u skladu sa svojim mogućnostima i uz blagoslov duhovnika, naročito ako postoji zdravstveni razlog za odstupanje od strogih pravila.
Božićni post završava se na Badnji dan, 6. januara, kada se priprema bogata trpeza za Božić, simbol mira i radosti.
Vernici se pozivaju da kroz post pronađu mir u sebi i spremno dočekaju radostan trenutak rođenja Hristovog.