Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije organizovalo je danas konferenciju za novinare povodom javne rasprave o setu nacrta zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, kako bi razjasnili sve nedoumice koje su u javnosti iznete u vezi sa ovim dokumentima.
U pitanju su Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru i Nacrt zakona izmena i dopuna Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.
Zamenica sekretara MUP-a Milica Bondžić ukazala je na to da su brojne odbredbe pogrešno protumačene u medijima i da postoji mogućnost da neki članovi zakona budu precizirani.
Ona je objasnila da je odredbama o biometrijskom nadzoru, koje su prethodnih dana izazvale burne reakcije javnosti, predviđeno da se biometrijski podaci koriste uz odobrenje suda, a u slučajevima traganja za učiniocima najtežih krivičnih dela.
Prema njenim rečima, policija će koristiti taj sistem u slučajevima traganja za izvršiocima najtežih krivičnih dela i u situacijama traganja za nestalim osobama za koje se sumnja da su žrtve tih krivičnih dela.
Policijski službenik, kako je objasnila, može u svrhu provere identiteta da koristi rezultat podudarnosti karakteristika lika radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, zatim pronalaženje lica za koja se osnovano sumnja da priprema izvršenje krivičnog dela terorizma i radi pronalaženja lica za koje se osnovano sumnja da je žrtva krvičnog dela.
Bondžić je dodala da će policijski službenik koristiti biometrijske podatke ukoliko ne može na drugi način da izvrši proveru identiteta neke osobe, te da prvo mora da se obrati javnom tužiocu, koji će kontaktirati sudiju za prethodni postupak i tek ukoliko dobije naredbu sudije može da koristi rezultat podudarnosti.
Jedna od novina predviđena Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima je i ulazak u stan, odnosno pretres stana bez naloga suda, koji je takođe bio na meti kritika javnosti, predočila je ona.
Zamenica sekretara MUP-a je objasnila da je jedina razlika u ovom nacrtu u odnosu na sadašnji Zakon o policiji i Zakonik o krivičnom postupku u tome da je jedan od osnova za ulazak u stan bez naloga suda precizinije definisan.
Propisano je da se pod otklanjanjem ozbiljne i neposredne opasnosti podrazumeva i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo, rekla je ona i dodala da se ovo odnosi pre svega na postupanje u slučajevima nasilja u porodici.
Prema njenim rečima, jedna od novina je takođe da će službenici pored pločice sa imenom imati još jedno obeležje radi brze identifikacije, a koje će nositi i preko zaštitne odeće.
Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, policajac može da izrekne dve hitne mere – privremeno udaljenje učinioca iz stana i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi, ali je Nacrtom zakona, kako je navela, regulisano i da policajac ima pravo i dužnost da izrekne meru obaveznog oduzimanja oružja od učinioca, žrtve i članova porodičnog domaćinstva.
Jedna bitna novina jeste i da je uvedeno da policijski službenik preda službeno oružje i druga sredstva koja su im poverena na radu u situcijama kada protiv njih postoji prijava za krivično delo nasilje u porodici, ili drugo krivično delo sa elementima nasilja, napomenula je ona i ukazala na to da su povećani rokovi zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka za policijske službenike.
Kada je u pitanju Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Bondžić je rekla da je ukinut uslov da osoba koja želi da polaže za kategoriju „D“, odnosno autobus, mora da poseduje dozvolu za „C“ najmanje dve godine, kako je to bilo regulisano dosadašnim Zakonom.
Javna rasprava o setu zakona trajaće do 22. januara 2023. godine.