EVRO I DOLAR SU SE IZJEDNAČILI! Da li građani treba da kupuju dolare?

Evro i američki dolar izjednačili su se prvi put u poslednjih 20 godina, pa evro vredi tačno jedan dolar – 12 odsto više u odnosu na vrednost s početka godine.

Direktor Sektora Narodne banke za monetarne i devizne operacije Nikola Dragašević, rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nema informaciju da je kupovina dolara ili švajcarskog franka značajno povećana u odnosu na neku uobičajenu kupovinu kada je reč o građanima.

„Postavlja se pitanje zašto da kupujemo valutu koja nije reperna u jednoj zemlji, kod nas je to evro. NBS može da utiče na kurs evra prema dolaru, poslednjih deset godina karakteristike NBS je relativna stabilnost kursa dinara prema evru„, kaže Dragašević.

Kada je reč o dolaru ne može se konkretno uticati na kurs dinara prema dolaru, jer on zavisi od međunarodnih kretanja, napominje.

„Da li građani treba da kupuju dolar, zavisi šta su njihovi motivi, ako imaju određena plaćanja u dolarima svakako, ako je motiv da se zaradi onda treba povesti računa da li su građani svesni svih rizika i troškova, razlike između kupovnog i prodajnog kursa koje u menjačnici ili u bankama mogu dobiti. Može se desti da ako žele u kratkom periodu da kupovinom dolara zarade u njegovom jačanju više izgube na konverziji iz jedne valute u drugu, o svemu se treba detaljno informisati da ne bude troškova„, kaže on.

Špekulanti su vrsta investitora  

Odgovarajući na pitanje da li je na svetskim tržištima sada više investitora ili špekulanata, Dragašević kaže da su špekulanti jedna vrsta investitora, koja pokušava da u relativno kratkom roku ostvare zaradu.

Dodaje da ima više vrsta investitora, jednima je motiv zarada, sticanje profita, sa druge strane imate hedžere koji žele da svoje investicije zaštite od rizika, bez obzira da li je devizni rizik ili kamatni.

„U ambijentu pojačane neizvesnosti imate podjednako i jednih i drugih, onih koji žele da dugoročne investicije zaštite, to je nešto što NBS propagira ali i one koji žele da u kratkom roku iskoriste kretanja na međunarodnom tržištu„, podvukao je Dragašević.

Da li je snaženje dolara očekivano

„Sa našeg stanovišta jeste, NBS detaljno prati sva kretanja na međunarodnom tržištu, jačanje dolara nije nešto što je novo, prisutno je u poslednjih godinu i po dana„, ističe Dragašević.

Prema njegovim rečima, NBS detaljno prati i koji su uzroci, unapred se pripremaju.

Dolar obično jača u ambijentu neizvesnosti, kada imate trostruku krizu, kovid, energetsku, inflaciju i krizu u Ukrajini – niz kriza koji pojačavaju neizvesnost na tržištu, to je primarni razlog zašto dolar jača, objasnio je Dragašević.

Prema njegovim rečima, NBS priprema unapred rezerve da bi finansijska stabilnost bila obezbeđena.

„Zajedno sa Vladom Srbije i predsednikom radi se na tome da se devizne i zlatne rezerve u vremenima kada je to moguće pojačaju, guverner je odlučila da nakon detaljnih analiza 2019. kupi dodatne količine zlata na međunarodnom tržištu, kupuje se iz domaćeg okruženja, od maja dodatno povećavamo devizne rezerve za preko 700 miliona u poslednja dva meseca, predviđamo određena kretanja i za to se pripremamo, da ne budemo iznenađeni onim što može doći na jesen i zimu„, ukazao je on.

Dokle će dolar jačati 

Odgovarajući na pitanje dokle će dolar jačati, on kaže da je to teško predvideti: u odnosu evra prema dolaru, od 2000. godine on je na početku bivstvovanja, uvođenja evra, bio jači od njega, krajem 2000. je dostigao najjaču vrednost, da bi nakon toga došlo do jačanja evra sve do velike ekonomske krize, krajem septembra 2008. kada je odnos bio 1,6 evra prema dolaru, kaže Dragašević.

Pojačana neizvesnost usled niza kriza u protekle tri godine, inflaciona kretanja od polovine prošle godine su primarni uslov za jačanje dolara, nadovezala se energetska kriza i kriza u Ukrajini je pojačala to, investitori u ambijentu pojačane neizvesnosti idu ka sigurnijim valutama, među kojima dominaciju ima dolar, dodaje.

Ukazuje da je svetsko devizno tržište najlikvidnije na svetu, dnevno između 6 i 7.000 milijardi dolara je promet na tom tržištu, a najveće učešće ima valutni par evro-dolar.

Kakav će biti odgovor ekonomija Evrope i SAD na ukrajinsku krizu je dodatni faktor koji utiče na jačanje evra jer investitori percipiraju da će SAD kao zemlja koja je odvojena od Evrope na kojoj se dešava kriza imaće manje ekonomske posledice, rekao je on.

Američke akcije beleže pad

U periodu krize berzanski indeksi na američkom tržištu beleže pad, prethodnih nekoliko godina su ti indeksi rasli, u periodu pojačane neizvesnosti ide sa ka sigurnijim vrstama aktive, pada njihova vrednost, pričamo o vrednosti zlata, ali definitivno ono ka čemu investitori idu je veća sigurnost a manje ka špekulacijama, objašnjava Dragašević.

Evropska centralna banka reaguje, kažu, samo verbalno. Najavljivali su veće kamate za jul.

Dragašević kaže da je Evropska centralna banka najavila povećanje svoje osnovne kamatne stope za jul, to bi trebalo da bude 25 baznih poena, neki investitori predviđaju da umesto 25 bude 50 baznih poena i to bi moglo da doprinese jačanju evra.

Za razliku od njih imamo divergenciju monetarnih politika, FED je počeo pooštravanje monetarnih uslova, podigao kamatnu stopu za 1,5 procentnih poena, dok ECB nije odreagovala.

Ističe da je naša zemlja dobro pripremljena jer je diverzifikovan i priliv investicija i izvozna orijentisanost.

Jači dolar i cena energenata 

Kada je reč o javnom dugu, Vlada i NBS radili su na tome da smanje izloženost javnog duga prema dolaru, sa 34 posto koliko je iznosila krajem 2016. godine je smanjena na 11,5 koliko je učešće dolarskog duga u javnom dugu prema poslednjim podacima, rekao je on.

Kaže da je za nas važno da kurs ostane stabilan, zbog niza segmenata jer daje finansijsku stabilnosti i stabilnost cena.

Zemlje regiona imaju baznu inflaciju na višem nivou jer su valute slabile.

Jači dolar ne poskupljuje energente direktno, ali indirektno svakako. „Energenti su vesta robe koja se vrednuje u dolarima na međunarodnom tržištu, domaća naftna kompanija naftu plaća u evrima ali kroz odnos evra i dolara u određenoj meri poskupljuju“, zaključio je Dragašević.