Vidovdan se slavi kao jedan od najvećih praznika, a za njega se vezuju i mnogi običaji i narodna verovanja. Pravoslavni vernici ga slave sutra.
Srpska pravoslavna crkva je počela da obeležava Vidovdan krajem 19. veka, ali ovaj praznik vuče korene iz starih narodnih običaja, kada je ovaj dan bio posvećen Svetovidu, vrhovnom slovenskom božanstvu.
Sutra se prema pravoslavnom kalendaru obeležava sećanje na Svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija, proroka Amosa, kao i Svetog mučenika kneza Lazara i Svete Srpske mučenike u znak sećanja na Kosovski boj iz 1389. godine.
Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.
Sutra kada ustanete prilikom umivanja izgovorite reči „Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio“, kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.
Zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja. Ovom danu se posebno raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.
Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:
– Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe.
Narod takođe veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.
Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu „Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak“ i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.
U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.
Stari savetuju da danas obavezno pojedete i neku zrelu voćku.
Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema mrtvima. Često su stariji na današnji dan oživljavali sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu.
Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu.
Izvor: Alo