SLAVIMO SVETOG VRATOLOMEJA: Postoje običaji koji se odnose na DECU

20220624_104100

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Sveti Vartolomej i Varnava.

Propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Aziji, u Indiji i Jermeniji. Prema predanju, njih trojica su ubili veliku zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Zbog toga su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst, gde su Vartolomeja stavili naopako. U tom trenutku se desio snažan zemljotres, a uplašeni ljudi su mislili da ih Bog na taj način kažnjava, pa su ih skinuli sa krsta.

Foto: Damir S. Živković jutjub/printscreen

Apostol Filip je već bio izdahnuo, a Vartolomej je preživeo i otišao u Indiju. Tamo je Matejevo jevanđelje preveo na indijski jezik, a nakon toga je otišao u Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila. Međutim, carev brat Astijag je uhvatio Vartolomeja i raspeo ga na krst, odrao mu kožu i odsekao glavu.

Sahranjen je u olovnom sanduku, koji su mnogobošci bacilli u more jer su hrišćani tvrdili da se se nad njegovim moštima događaju razna čuda. Voda je po legendi donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu. Mošti apostola prvo su prenesene u Benevento pa u Rim.

Verovanja i običaji

Apostola Vartolomeja u našem narodu zovu i Vratoloma (Vrtoloma) i poštuju ga kao strogog, ali pravičnog svetitelja, veruje se da čuva useve i strogo pazi da neko na njegov praznik ne ore. Postoji verovanje da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, te da će im svi usevi propasti.
Narod kaže: „Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!“. U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na Vartolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Slično, deci se danas brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da „bućkaju“ mleko.
U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.

 

 

Izvor: Kurir

 

Pročitajte i:

Najnovije vesti na portalu

Kultura

Otvoren konkurs za književnu nagradu „Stevan Sremac“

Bitno je da sve radi!

Ako nastava na fakultetima ne počne do 15. aprila, godina će biti izgubljena

Politika

Vučević: Dva kandidata za mandatara, očekujem da predsednik ime objavi tokom vikenda

Policija

Pritvor do 30 dana Nišlijki koja je nožem ranila dekanku Filozofskog fakulteta