Prvi slučaj majmunskih boginja u našoj zemlji potvrdio je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
Virusolog prof. dr Anom Gligić kaže da je Srbija možda i poslednja zemlja koja je imala masovnu vakcinaciju protiv variole vere, a ta vakcinacija štiti i od majmunskih boginja, i jedino ta vakcina štiti.
– Osobe koje su je primile mogu da se razbole kao i posle svake vakcine, ali će imati blažu kliničku sliku i neće im biti potrebno bolničko lečenje, a možda neće ni znati da preživljavaju tu bolest. To je sada prednost Srbije i onih koji su 1972. vakcinisani – kaže za virusolog Ana Gligić, koja je kao direktor „Torlaka“ u vreme variole vere zaustavila epidemiju te zarazne bolesti u našoj zemlji.
Kako je Svetska zdravstvena organizacija 1980. saopštila da više nema opasnosti od variole vere, zbog čega je tada zaustavljena obavezna vakcinacija, generacije rođene nakon 1980. su potpuno nezaštićene, kaže sagovornica.
Ali i pored toga, važno je znati da bolest nije opasna u najvećem broju slučajeva.
Dr Gligić pravi poređenje sa koronom pa napominje da za razliku od korona virusa koji je prelazio sa divljih životinja na čoveka i pritom mutirao postavši sve više zarazan i stvarajući težu kliničku sliku, virus koji izaziva majmunske boginje spada u DNK viruse, pa zbog evolutivne srodnosti majmuna i čoveka neće mutirati.
– Virus nema potrebu da se prilagođava čoveku, ali može da ojača, ne daj Bože, pa može da dobije na virulenciji. On nije opasan kada pređe sa majmuna na čoveka, ali ako pređe na čoveka na čoveka, situacija se može promeniti. Ukoliko se muškarac koji je doputovao iz Nemačke inficirao od čoveka, napravljen je time već jedan skok, pa bi zbog onog narednog pa zatim i onog sledećeg, virus mogao da dobije na jačini – napominje i izdvaja drugu potencijalnu opasnost:
-Majmunske boginje u Africi nisu prisutne samo na majmune već su prešle i na sve glodare. Bila bi velika opasnost, ali to za sada nije zabeleženo u literaturi, da čovek zarazi neku domaću živtoinju iz okruženja. Na primer, psa ili mačku. Ukoliko bi se to dogodilo, postali bismo endemsko zarište kao Afrika. Ali bez naučnih dokaza to se ne može tvrditi sa sigurnošću. Kada bi se to desilo, sve bi se pretvorilo u gobalni problem, ali sada se radi samo o lokalnim problemima u pojedinim zemljama. Ne znamo kako će se virus ponašati. Postoji taj fenotipski faktor svega što se dešava u okruženju a zbog čega u jednom trenutku može da dođe do prenosa sa čoveka na životinje.
U situaciji da bi to bilo potrebno, rešenje bi bila vakcina protiv variole vere.
– Samo na dva mesta u svetu uvek postoje rezerve ove vakcine zbog straha od ove bolesti, virus variole vere čuva se samo u Centru za prevenciju i kontrolu bolesti u Atlanti i u Rusiji – poručuje virusolog Ana Gligić.
Izvor: Novosti/Kurir