Iako nisu pronašli direktan dokaz živih organizama, posmatranjem su potvrdili prisustvo hemijskoj jedinjenja povezanog sa prisustvom živih organizama.
U oblacima Venere, jedinoj sredini te planete koja bi mogla da podrži život, utvrđeno je prisustvo fosfina, a otkriće i analize su objavljeni u časopisu Nature Astronomy.
Astronomi, predvođeni Džejn Grives sa Univerziteta u Kardifu, otkrili su u atmosferi Venere spektralni otisak fosfina, a naučnici sa MIT-a su pokazali da ukoliko je taj otrovni gas otkriven na stenovitoj planeti, to može da znači samo jednu stvar – prisustvo živih organizama.
Istraživači su otkriće napravili koristeći teleskop „Džejms Klerk Maksvel“ na Havajima i opservatoriju ALMA u Čileu.
Fosfin = život?
Stručnjaci sa MIT su sproveli niz analiza da bi utvrdili da li je još nešto osim živih organizama moglo da proizvede fosfin u atmosferi Venere, ali na osnovu velikog broja scenarija koje su sproveli, tim je zaključio da ne postoji drugo objašnjenje.
„Veoma je teško dokazati suprotno. Sada će astronomi razmišljati o načinima po kojima bi objasnili fosfin bez života. Svaki pokušaj je dobrodošao jer mi ne znamo za moguće nebiološke procese na Veneri koji bi proizveli fosfin“, objašnjava Klara Souza-Silva sa MIT.
To znači da je za ovakvo otkriće odgovoran ili život ili neki drugi fizičko-hemijski proces koji se ne očekuje da može da se odigra na stenovitim planetama, dodaje koautor istraživanja Januš Petkovski.
Nebiološki proces dobijanja fosfina jedino je do sada primećen u turbulentnoj atmosferi Jupitera, ali naučnici ističu da je za takav način dobijanja fosfina potrebna ogromna energija, koju mogu da proizvedu džinovske oluje gasnih džinova poput Jupitera.
