Konstantin veliki je rođen u Nišu, tadašnjem “Naisu“, 27. februara.
Konstantin je bio rimski car u periodu od 324. do 337. godine, te je za vreme njegove vladavine doneo dve sudbonosne odluke koje su promenile tok evropske istorije.
Naime, car Konstantin je stao na kraj progonu hrišćanstva i sam prešao u hrišćanstvo, da bi na taj način obezbedio hrišćanima zavidan položaj vodeće monoteističke religije, koji ima i danas. S druge strane osnovao je grad ravan Rimu — Konstantinopolj, osiguravši tako opstanak Carstva na Istoku dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.
Konstantin je bio vladar velikog istorijskog značaja, ali i kontroverzna ličnost. Kolebanje u vezi sa njegovom reputacijom je odraz prirode starih izvora koji se odnose na njegovu vladavinu. Oni su obilati i podrobni, ali je na njih snažan uticaj izvršila zvanična propaganda te epohe,[4] pa stvari često sagledavaju jednostrano.
Nisu sačuvani nikakvi bilo istorijski bilo biografski spisi na temu Konstantinovog života i vladavine.
Inače, mnoge crkve i bogomolje širom jugoistočne Srbije, pa i cele Srbije, posvećene su upravo caru Konstantinu i carici Jeleni.